Na osnovu Strategije prometnog razvoja, Republika Hrvatska je definisala opšte ciljeve kroz koje namerava na različite načine unaprediti javni putnički saobraćaj i posledično smanjiti uticaj saobraćaja na klimatske promene. Najviše mogućnosti za napredak ima u glavnom gradu Zagrebu, jer je to grad sa najvećim brojem stanovnika. U idejnom rešenju organizacije celokupnog putničkog saobraćaja, železnica ima veliku ulogu u prigradskim naseljima, dok se tramvajski prevoz održava u centru Zagreba.

Invertovanje transportne piramide.

Jedan od glavnih kriterijuma za definisanje funkcionalno povezanog područja oko grada Zagreba je da se najmanje 30% dnevnih kretanja nalazi u središtu urbane aglomeracije. Na osnovu analize saobraćaja utvrđeno je da grad Samobor i Sveta Nedelja ispunjavaju ovaj kriterijum, pa su krenuli u sprovođenje mera za unapređenje organizacije prevoza putnika.

Grad Sveta Nedelja se nalazi u blizini Zagreba i ima veoma razvijenu privredu. Cene nekretnina su znatno niže nego u Zagrebu, što ga čini atraktivnim mestom za život. Iz tog razloga se očekuje da će broj stanovnika nastaviti da raste. Problem koji proizilazi iz ove imigracije je visoka dnevna migracija u Zagreb, u kojem je javni prevoz veoma loš. Kvalitet i broj autobuskih linija za Zagreb ne zadovoljavaju potrebe dnevne migracije stanovništva, pa ljudi koriste automobile kao glavno prevozno sredstvo. Sa istim problemima se suočavaju i u gradu Samoboru. Zbog zastarelosti voznog parka i neregularnosti u polascima autobusa, broj putnika u javnom prevozu smanjen je i do 70 odsto.

Samoborska uskotračna pruga, koja je nekada prolazila kroz oba grada, ukinuta je 1979. godine, zbog naglog povećanja drumskog saobraćaja. Od tada se ne odustaje od ideje o ponovnom povezivanju Zagreba sa Samoborom (Bregana). Nova železnička pruga planirana je duž nekadašnje trase, a koridor za nju je sačuvan u prostornim planovima. Na pojedinim deonicama koje prolaze kroz Samobor još je sačuvan stari železnički nasip.

Kompanija Granova proučavala je mogućnosti izgradnje nove železničke pruge Podsused-Tvornica-Samobor-Perivoj. U idejnoj studiji predstavljeno je nekoliko varijanti kako bi se optimizovali troškovi izgradnje pruga i time smanjila ulaganja. Optimizacijom troškova želeli su da opravdaju samu izgradnju i usvajanje projekta JASPERS finansiranog od strane EU.

Planirana železnička pruga biće jednokolosečna za projektovanu brzinu od 120 km/h i širinu koloseka 1435 mm. Međutim, zbog ograničenosti prostora, projektovana brzina će na nekim mestima biti smanjena na 70 km/h. Deonice smanjene brzine su: most preko Save, reon stajališta Sveta Nedelja i ulaz u grad Samobor. Pruga će biti u potpunosti elektrificirana i velikim delom prati trasu stare samoborske uskotračne pruge.

Planovi nove železničke pruge na ortofoto osnovi, urađeni softverom Ferrovia.

Na pruzi će se graditi razni objekti kao što su mostovi, vijadukti, podvožnjaci, nadvožnjaci, propusti i železničke stanice. Svaka stanica biće opremljena peronom i nadstrešnicom za putnike. Pored toga, na peronima mora biti postavljena i druga standardna oprema: signalizacija, tabla sa natpisom stajališta, tabla sa redom vožnje, kante za otpatke, klupe, ograde… Svaka stanica i stajalište imaće i parking kapaciteta od najmanje 30 automobila, sa parking mestima za vozila osoba sa invaliditetom i parking mestima za električna vozila. Pored parking mesta, predviđen je i natkriveni parking za bicikle.

Granova je predstavila tri glavna rešenja. Prvo je bilo najskuplje i svako naredno rešenje težilo je smanjenju troškova kako bi se opravdala investicija. Prvo rešenje predviđa tri velike strukture. To su Podsusedski železnički most i vijadukti Sveta Nedelja i Samobor. Na trasi su predviđena još tri putna podvožnjaka i brojni podvožnjaci i propusti, kao i četiri železničke stanice i sedam stajališta. Da bi se zadovoljile potrebe nove železničke pruge, moraju se izgraditi i novi putevi za povezivanje i nova biciklistička staza.

Druga varijanta se razlikuje od prve po tome što je u odnosu na prvu varijantu predviđena znatno manja rekonstrukcija stanice Podsused Tvornica, što umanjuje cenu finalne investicije. Pored toga, biće ukinuto stajalište Goljak i rekonstruisana druga stajališta i stanice. Ukida se i izgradnja vijadukta Sveta Nedelja, što dodatno pojeftinjuje investiciju. Zbog toga će se promeniti i trasa pristupnih puteva i nadvožnjaka.

Treća varijanta je zamišljena kao modifikacija varijante dva, eliminisanjem pojedinih delova strukturne infrastrukture i nuđenjem novih, jeftinijih rešenja za smanjenje troškova ulaganja. Ova varijanta ne predviđa izgradnju drugog koloseka u budućnosti, pa su rešenja železničke infrastrukture izmenjena u odnosu na prethodna dva rešenja. Neke železničke stanice i stajališta su otkazani, kao što možete videti na slici ispod. Most preko Save je u ovom rešenju jeftiniji, jer je projektovan za jednokolosečnu prugu, a otkazuje se i izgradnja vijadukta. Samoborski vijadukt planiran je prema dosadašnjim rešenjima. Međutim, biće izmenjeni putni nadvožnjaci, podvožnjaci i pristupni putevi.

Tri varijante postavljanja železničkih stanica i stajališta.

Za projektovanje sva tri rešenja korišćen je softver Ferrovia. Ferrovia nudi alate za trasiranje i projektovanje profila, detaljno projektovanje i uređivanje poprečnih preseka, proračun nagiba, unos skretnice i kolosečnih veza. Glavni razlozi za odabir Ferrovia softvera bili su sličnost projektovanja u poređenju sa tradicionalnom „ručnom“ praksom, usklađenost sa zahtevima i propisima specifičnim za zemlju i uštede u vremenu.

Nakon završene višekriterijumske analize, projektanti Granove izabrali su varijantu tri kao predlog optimalnog tehničkog rešenja. Na osnovu njihove dokumentacije i ugovora sa lokalnom opštinom, HŽ Infrastruktura d.o.o., koja je zadužena za organizaciju i regulaciju saobraćaja, rekonstrukciju i održavanje i izgradnju železničke infrastrukture u Hrvatskoj, izabraće konačnu varijantu. Nova železnička pruga biće od velikog značaja za razvoj gradova. Pored toga, prevoz vozom ima mnoge druge prednosti, kao što je veoma mali štetni uticaj na životnu sredinu kao i to da se smatra najbezbednijim načinom transporta.