Putni pravac E 80, Niš – Dimitrovgrad (Trupale – Prosek – Crvena Reka – Bela Palanka – Pirot – Dimitrovgrad – Bugarska granica) je izuzetno važan i ima suštinsku i stratešku saobraćajnu funkciju u smislu da je najkraći put koji povezuje centralnu Evropu i Bliski istok. Deo je transevropskih transportnih mreža (TEN-T) na panevropskom koridoru Xc.
U periodu od 2006. do 2012. godine urađen je Glavni projekat u kombinaciji sa izradom idejnog projekta za varijantu dolinskog dela u zoni Pirota.
Vrednost projekta procenjena je na 583 miliona evra.
Evropska ruta E 80 je definisana tako da obuhvata sledeće deonice:
Institut za puteve izradio je projektnu dokumentaciju za 54 km trase ukupne dužine 86 km. Svi projekti su pripremljeni koristeći softver PLATEIA. Da bi se razumeo obim ovog projekta, važno je napomenuti da se radi oko 3.000 profila trase baznog autoputa i dodatno još najmanje toliko na paralelnom nekomercijalnom putu i drugim magistralnim, regionalnim i lokalnim putevima. Pored toga, predloženo je više varijantnih rešenja za 4 denivelisane raskrsnice i 3 odmorišta i parkinga. Takođe treba napomenuti da su svi navedeni projekti pripremljeni u veoma kratkom vremenskom roku (u proseku oko 4 meseca) po sekcijama i da su svi završeni na vreme uz značajnu pomoć PLATEIA softvera.
S obzirom na dosadašnje rezultate korišćenja softverskog paketa PLATEIA, Institut za puteve namerava da nastavi saradnju i planira nabavku dodatnih paketa najnovije verzije za još veći nivo stabilnosti i efikasnosti rada, kao i za kupovinu AQUATERRA softverskog paketa namenjenog projektima regulacije voda.
Još jedna od neprocenjivih karakteristika je mogućnost direktne komunikacije sa predstavnicima CGS-Labs u Srbiji i stalna podrška celog razvojnog tima u Sloveniji.
O Institutu za puteve
Osnovan 1950. godine, Institut za puteve je regionalni lider u oblasti putne infrastrukture – planiranja, projektovanja, izgradnje, stručnog nadzora gradilišta i zaštite životne sredine.
Poseduje preko 150 inženjerskih licenci izdatih od strane Inženjerske komore Srbije. Izradio je brojne idejne i glavne projekte (za oko 5.000 km autoputeva, 4.500 mostova i nadvožnjaka i 150 putnih tunela). Izvedeno je više od 800 naučnih i tehničkih studija iz oblasti saobraćajnog inženjerstva, geologije, hidrotehnike i zaštite životne sredine u Srbiji i inostranstvu.
Glavna karakteristika po kojoj je Institut bio poznat bio je timski rad koji podrazumeva preciznu podelu rada u svakom projektnom timu. U većini slučajeva, projektni tim je uključivao glavnog inženjera, mlađeg inženjera, tehničkog stručnjaka i tim tehničkih crtača. Kako je tehnologija evoluirala, tehnički crtači su potpuno zamenjeni, a sa pojavom novog softvera i potreba za tehničkim stručnjacima je takođe opala.
1990. godine, kada je softver za računarsko projektovanje počeo da se široko koristi, kupljen je AutoCAD verzija 9. Kasnije, 1992. godine, kupljen je Softdesk 7 – prvi specijalizovani softver za izgradnju puteva. Vremenom je došlo do prirodnog prelaska na Softdesk 8, Land Desktop i Civil 3D. Međutim, nijedan od ovih specijalizovanih softvera nikada nije mogao da ispuni sve zahteve projektanata puteva. U godinama koje su usledile napisano je mnogo Lisp programa, neki zaposleni su čak počeli da razvijaju sopstveni softver kako bi prilagodili jedan od najrenomiranijih međunarodnih proizvoda svojim metodama rada.
U januaru 2006. godine Institut je zaključio ugovor sa CGS-om i nabavio specijalizovani softver za niskogradnju PLATEIA sa svojih 5 modula.
Početne pozitivne povratne informacije od inženjera bile su usmerene na korisnički interfejs, dizajn i intuitivan tok komandi (na srpskom jeziku), odnosno na ukupne karakteristike okruženja prilagođenog korisniku. U poređenju sa prethodno korišćenim alatima, napravljen je veliki iskorak u pogledu usklađenosti sa srpskim propisima i standardima. Poslednja i možda najvažnija prednost softvera PLATEIA u odnosu na konkurente je da kroz organizaciju svojih fajlova i modula olakšava vrstu timskog rada po kojoj je Institut poznat. Naime, određeni projekat se može veoma efikasno podeliti na više članova tima; u ranim verzijama PLATEIA softvera to se radilo kroz rad sa datotekama, danas se to radi interaktivno kroz sada popularno osvežavanje podataka i čitanje direktno iz crteža (ekstrenih datoteka).
Najrelevantniji konkurentski proizvodi su generalno zasnovani na takozvanom principu “one-man-show” što znači da je jedan inženjer zadužen za jedan projekat kroz jedan crtež od nacrta do završetka.
Upotreba PLATEIA softvera se brzo proširila i ubrzo je postala nezamenljiv alat na gotovo svim značajnim projektima koje je Institut za puteve sproveo u poslednjih 15 godina.